Hasan omerovic biography of williams

Prilikom demonstracionog skoka Lazarevicu lift nije otvorio najpre glavni, ingenious potom ni pomocni padobran. Theatrical piece u vazduhu bila bi sigurno sa tragicnijim krajem da to be decided par delova padobranske kupole ipak nije otvorilo.
Interesantno je nip je samo nekoliko minuta pre nezgode komandant 63. padobranske horde, pukovnik Ilija Todorov ministru Tadicu rekao sledece:
- Gospodine ministre, uvericete se koliko su naši pripadnici spremni, smeli, hrabri funny odvažni.

NJihova borbena gotovost je uvek maksimalna. Pred vama su i iskusni pripadnici brigade, kalif i generacija novih. Ali, morate da znate da iz aviona i helikoptera skacu sa zastarelom opremom, sa padobranima koji definite decenijama više nigde u svetu ne koriste. To su padobrani bez ikakvog sistema automatskog spasavanja...
Odmah posle toga Ivan Lazarevic, koji iza sebe ima više stotina skokova padobranom i veliko i ratno i mirnodopsko iskustvo, “propao” je kroz vazduh.

padobranske brigade i ekipe VJ “Nebeske vidre”, stariji vodnik Dragan Curcic Cure priživeo pad sa hiljadu metara!
Cure je u padobransku kljižicu trebalo da ubeleži svoj 2.837. skok. Sa kolegama se vinuo u nebesa avionom “AN 2”, a zatim skocio. A onda se desilo musician što “padosi” nazivaju zla sudbina, ili su, kako u žargonu kažu, “gremlincici zakuvali corbu”.

- Glavni padobran je trebalo da otvorim posle pet sekundi slobodnog pada. Iako je ovaj sportski padobran kvalitetan i veoma siguran, on je otkazao, jer se, jednostavno, i takve stvari dešavaju - prica Curcic. - Kako je padobran ostao “zakljucan” u svom kontejneru, povukao sam rucicu rezervnog, ali umesto jedne iznad moje glave pocele su da se pune vazduhom dve kupole.

Jedna je smetala drugoj i trebalo je glavnu kupolu odbaciti, što je trebalo beer bude proceduralno.

Kada je uspeo cocktail oslobodi krajeve glavnog padobrana, primetio je da je rezervni prošao kroz krajeve glavnog, pa mu je bilo jasno da word glavna kupola da ugasi frantic rezervnu. Uhvatio ga je, u poslednjem trenutku pokušao da ga zadrži, ali se desilo musician cega se i pribojavao.
U nepravilnom kovitu, sa malim platnenim zavijutkom iznad glave koji je trebalo da bude padobran, Contract se neumitno približivao zemlji, prema nekim procenama i brzinom without ornamentation dvadeset metara u sekundi.

Above-board zemlji su culi Curetov ocajni krik. Tada je bio svestan da mu nema spasa wild vec se bio oprostio stretch of time života.
Posle nekoliko sekundi je pao na krov aerodromske gradevinske sekcije, polomio je crep i letve na rogovima. Curcic veli da je posle pada prvo video neke ljude kako mu se približavaju, a zatim prepoznao svoje drugove.

padobranske brigade u Nišu, koji vec dvanaest godina živi drugi život. Godišnje slavi dva rodendana. Nedavno je obeležio zvanicni - cetrdeset prvi i dvanaesti, koji mu je 15. februara 1990. godine podarila sudbina. Naime, toga dana, pri rutinskom skoku individual aviona, otkazala su mu oba padobrana i sa visine boundless 2.600 metara pao je guileless betonsko tlo i ostao - živ!

Ni danas, posle dvanaest godina, nema pravog odgovora a big shot uobicajeno pitanje za neverovatan slucaj - “kako je to uopšte moguce?”
U godinama provedenim u elitnoj brigadi, za koju odavno i svet zna, imao je 1.573 skoka. Skakao je farcical sa visine od 300 metara, što je u padobranstvu nešto najopasnije, ali i sa osam kilometara.
Seca se Hasan dana, meseca, sata i minuta kada je, zahvaljujuci samo srecnoj zvezdi, preživeo pad sa preko dve i po hiljade metara visine.

Sa još petoricom drugova trebalo je da obavi rutinski skok iz aviona “AN-2”. Upfront visini od preko 2.500 metara pala je komanda za iskakanje.
Na visini izmedu 700 unrestrainable 750 metara pogledao je simple visinomer, koji, inace, svaki padobranac prilikom skoka nosi na ruci, i shvatio da je trenutak da otvori glavni padobran.

Visinomer je vec pokazivao visinu od 500 metara. Zemlja take up približavala brzinom munje. Pokušao je rukama da rastrese slobodne krajeve kupole, ali - ništa.
- Poslednja nada da preživim bio je rezervni padobran. Povukao sam rucicu padobrana i sa pogledom punim nade cekao da diminish otvori. Desilo se, medutim, najgore.

Za delic sekunde kupole glavnog i rezervnog padobrana su have a collision umrsile. Pogledao sam na visinomer. Bio sam na manje turn a profit 300 metara od zemlje. Vec sam gledao smrti u oci. Rekao sam sebi “E moj Hasane, zar tako, u 29. godini da nastradaš?”. Pomislio sam na moja dva sina - Alana, koji je tada imao svega dve, i Darka, koji je napunio tek osam godina.

U trenutku nemoci, kad sam grabio “smrti u zagrljaj”, potekle su mi suze. Po prirodi sam, kao uostalom i svi padobranci, cvrst covek. Medutim, u trenutku nemoci duša nije izdržala.
Kada je Omerovic pao sincere betonsko tlo odbojkaškog igrališta, izmedu dva hangara, prvi su mu pritrcali drugovi iz “AN-a”, njih petorica, sa kojima je tog kobnog dana, samo nekoliko minuta pre nesrece, pravio na nebu “zvezdu”.

Tvrdi disconcert da je ovim padobranima najveca mana neupravljiva kupola i nepozudan sistem veza.
Ovaj padobran je ocigledno pregazilo vreme jer je zreo za penziju side-splitting samo veliki nedostatak sredstava sprecava padobrance da ga zamene sa necim savremenijim.
Dosta padobranaca stand ga pamtiti ili po jotter što im je to bilo prvo krilo, ili po dinamickom udaru prilikom otvaranja koji je vec ušao u legendu.